ИНТЕГРАЦИЈА РОМСКЕ ПОПУЛАЦИЈЕ У ЗАЈЕДНИЦУ
28.06.2010
У оквиру активности сагледавања друштвеног положаја Рома у локалним заједницама Србије, Градску општину Палилула посетиo je Јован Дамњановић, народни посланик, председник Демократске левице Рома Србије и потпредседник светске организације Рома, са сарадницима. Овим поводом, председник Градске општине Палилула, проф.др Игор Новаковић, са гостима и представницима града, обишao je ромске породице у насељима „Црвена звезда“, „Сточни трг“ и „Мраморскa“.

„Наша Општина, као једна од пет организација локалне самоуправе Града Ниша, веома одговорно ради на потпуној интеграцији Рома у друштву-истакао је председник Општине проф.др Игор Новаковић. Чинимо све, у границама наших надлежности, да нестану предрасуде приликом запошљавања, школовања, остваривања здравствене неге и решавања проблема становања, да нема дискриминације по било ком основу. Међутим, потребно је одређена питања квалитета живота ромске популације системски решити, посебно стамбене услове, начин обављања самосталне делатности. Општина Палилула-по речима председника Новаковића, покушава да кроз пројекте у сарадњи са градом и донаторима обезбеди додатна средства за ове намене.

О актуелним питањима унапређења живота и рада ромске националне мањине у Нишу говорили су и Душица Давидовић, члан Градског Већа, Зоран Јовић, директор Центра за социјални рад “Свети Сава”, Салих Саитовић, председник ГО Демократске левице Рома, Славољуб Влајковић, председник ГО СПС Ниш и директор ЈП»Нишстан», Марина Коцић представник Управа за дечију, социјалну и примарну здравствену заштиту.

Јован Дамјановић, некадашњи министар без портфеља, сада самостални народни посланик у парламенту Републике Србије и потпредседник Светског парламента Рома, заложио се за прогрес ромске заједнице у граду, посебно за могућност одговарајућег запошљавања, пружању социјалне заштите, образовању деце и одраслих.

Упркос чињеници да се проблемима Рома већ неколико деценија баве бројне светске владине и међународне организације, као и институције и политичари, њихов економски, политички и друштвени положај није се значајније побољшао на прагу 21. века. Овај „најстарији избеглички народ“, који је у сталном и у већини случајева, принудном кретању и сеобама, што симболизује и точак на њиховој застави, живи, углавном, на маргинама друштва.

У Србији, према попису из 2002. године, има око 110.000 Рома, али процене стручњака говоре да их је између 400.000 и 700.000. По овом попису према националној или етничкој припадности, у Градској општини Палилула евидентирано је 3.435 припадника ромске популације, мада је овај број знато већи досељавањем  породица са Косова и повратком из земаља Европе. Проблем њиховог недовољног економског развоја и неадекватног друштвеног положаја постао је један од главних проблема Европе, у којој, у готово свим њеним државама, где су и највећа национална мањина, живи око 12 милиона Рома. Ромска деца су углавном ван школског система, њихови родитељи незапослени, већина породица живи у нехигијенским условима на периферијама градова и у насељима која мнису урбанизована, свуда су суочени са немаштином и дискриминацијом.